Johan Sebastijan Bah važi za najvećeg kompozitora baroka i jednog od najvećih u istoriji
muzike. Na njegovu muziku su se ugledali gotovo svi veliki kompozitori u kasnijim periodima.
Danas se njegove kompozicije nalaze u školskim programima gotovo svih muzičkih i osnovniš
škola u svetu, a nema violiniste koji na svom repertoaru nema nijeddno njegovo delo. Od početka
mog muzičkog obrazovanja, uvek sam se divila njegovoj muzici i budući u praktičnom delu
izvodim njegovu Sonatu za solo violinu u ge – molu, smatrala sam da je ova Sonata prikladna za
temu istraživanja mog master rada. Početna poglavlja sam posvetila njegovoj biografiji i
okolnostimau kojima je nastajalo ovo delo, a u kasnijem delu rada sam pristupila teoretskom
rešavanju problema i otkrivanju detalja u izvođenju ovog izuzetnog dela. Trudila sam se da
predstavim određena rešenja izvođačkih problema do kojih sam došla uvežbavajući Bahovu
Sonatu u ge – molu za solo violinu. Na kraju rada sam priložila i rukopis ovog dela samog
kompozitora, vodeći se idejom da i pored razlika između moderne i barokne violine, razlike u
tumačenju ovog dela od strane velikih violinista, ipak treba da u originalnom rukopisu otkrijemo
i shvatimo poruke samog kompozitora koje nam je ostavio
Тема Анализа сонате за кларинет и клавир Камиј Сен Санса, оп. 167., резултат је
програма којег сам свирала током мастер студија. Ова соната важи као једна од
најпознатијих за кларинет и обавезна је на репертоару сваког школованог кларинетисте.
Сходно томе, анализирана је пре свега стилска и техничка проблематика у сонати. Кроз рад
ће се поменути биографија композитора, одлике периода у којем је Сен Санс компоновао
те главни дио – детаљна анализа сонате, са извођачке перспективе. Анализом је утврђено
да ова соната представља једно комплексно дјело које је захтјевно за извођаче.
Oвај рад је лично испитивање бесконачног плаветнила и облака. Кроз поља слике,
инсталације, објекта и цртежа, истражујем облаке, облике, свјетлост, покрете и саму
промјенљивост који ме подстичу на експеримент. Сликање за мене има ескапистичку улогу.
Кроз истраживање долазим до енигмиране слике у којој проналазим уточиште
Предмет истраживања у овом раду јесте новинарски третман родно заснованог насиља у дневним листовима Републике Српске.Циљеви истраживања јесу утврђивање начина представљања насилника и жртава у медијима, испитивање усаглашености новинарске праксе са важећом регулативом и саморегулативом за ову област,утврђивање интерних и екстерних медијских детерминанти које примарно утичу на начин креирања и презентовања садржаја у медијима.
