Тема мастер рада базира се на техничкој проблематици, стилској и
интерпретативној анализи, при чему ће се подвући паралела између индивидуалистичког и
нормативног стила. Бави се истраживањем разлика између извођења у првој половини 20.
вијека и интерпретација концерта с акцентом на каденци у првом ставу, које се данас изводе
према нормама на аудицијама за оркестар. „Концерт за трубу и оркестар у ес-дуру”
специфичан је по томе што трубачима даје увид у све њихове недостатке и управо због тога
уврштен је на обавезни репертоар сваког трубача.
Да би се сагледала комплетна анализа концерта било је важно осврнути се на историјат
његовог настанка у класичној ери, као и на упознавање са претечом модерне трубе, односно
трубе са клапнама, која ће отворити пут хроматици инструмента, што је даље резултирало
настанку Хајдновог концерта.
Неопходно је било упознати се са животом и стваралаштвом Јозефа Хајдна, јер је оставио
неизбрисив траг не само у трубачком опусу него и у комплетној музичкој заоставштини
која је постала темељ класичне музике.
„Концерт за трубу и оркестар у ес-дуру” увијек ће имати пажњу публике у концертним
салама, који ће кроз будуће вијекове бити радо слушан.
У овом раду анализира се нова стратегија обуздавања коју САД примјењују како би нанијеле стратешки пораз Русији у Евроазији. Упориште стратегије обуздавања свакако су радови класика англо-америчке геополитичке школе.