Овај роман означава средишњу тачку стваралаштва Ранка Маринковића и синтезу његових дотадашњих књижевних искустава. Управо Киклоп у потпуности одражава Маринковићев иронични свјетоназор и идеју књижевности .
Писац њиме обједињује мотиве из ранијих дјела и инкорпорира их у Киклопа. Овај роман је примјер гдје се негативној страни комунистичког утопизма коју слави соц-реализам супроставља скептичан поглед на друштво и умјетност.