Oblici neposrednog učešća građana u odlučivanju na lokalnom nivou u Bosni i Hercegovini
Наслов
Oblici neposrednog učešća građana u odlučivanju na lokalnom nivou u Bosni i Hercegovini
Опис
Lokalna samouprava je stara politička institucija, koja po definiciji predstavlja oblik
odlučivanja i upravljanja u lokalnim zajednicama, na užoj teritoriji, neposredno od strane
njenih stanovnika ili putem njihovih predstavništava, koje oni neposredno biraju, kao i drugih
lokalnih organa. Pravo na lokalnu samoupravu predstavlja bitno obilježje demokratskog
društva, jer se stepen demokratičnosti određene države, pored niza drugih faktora, može
mjeriti i na osnovu stepena razvijenosti lokalne samouprave, a posebno kroz stepen učešća
građana u odlučivanju na lokalnom nivou. Zbog velikog značaja lokalne samouprave, u Evropi je preduzet niz inicijativa u cilju razvoja institucija lokalne samouprave. Tako je Savjet Evrope usvojio u Strazburu 1985. Godine Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi, koja danas predstavlja najvažniji evropski document o lokalnoj samoupravi. Najznačajniji smisao lokalne samouprave je da se njome stvore okviri
za neposredno učešće građana u odlučivanju. U velikom broju međunarodnih dokumenata
(Evropska povelja o lokalnoj samoupravi, Dodatni protokol uz Evropsku povelju o lokalnoj
samoupravi o pravu učešća u poslovima lokalnih vlasti, Univerzalna deklaracija o pravima
čovjeka, Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, kao i veći broj Preporuka
Savjeta Evrope) istaknut je značaj učešća građana u javnim poslovima, od kojih mnogi
izričito apostrofiraju relevantnost participacije građana u odlučivanju na lokalnom nivou.
U praksi se pojavljuju dva osnovna oblika lokalne samouprave, i to neposredna i posredna
(predstavnička) lokalna samouprava. Posredna lokalna samouprava podrazumijeva da građani
biraju svoje predstavnike u organima vlasti, dok neposredna lokalna samouprava predstavlja
neposredno učešće građana u vlasti.
odlučivanja i upravljanja u lokalnim zajednicama, na užoj teritoriji, neposredno od strane
njenih stanovnika ili putem njihovih predstavništava, koje oni neposredno biraju, kao i drugih
lokalnih organa. Pravo na lokalnu samoupravu predstavlja bitno obilježje demokratskog
društva, jer se stepen demokratičnosti određene države, pored niza drugih faktora, može
mjeriti i na osnovu stepena razvijenosti lokalne samouprave, a posebno kroz stepen učešća
građana u odlučivanju na lokalnom nivou. Zbog velikog značaja lokalne samouprave, u Evropi je preduzet niz inicijativa u cilju razvoja institucija lokalne samouprave. Tako je Savjet Evrope usvojio u Strazburu 1985. Godine Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi, koja danas predstavlja najvažniji evropski document o lokalnoj samoupravi. Najznačajniji smisao lokalne samouprave je da se njome stvore okviri
za neposredno učešće građana u odlučivanju. U velikom broju međunarodnih dokumenata
(Evropska povelja o lokalnoj samoupravi, Dodatni protokol uz Evropsku povelju o lokalnoj
samoupravi o pravu učešća u poslovima lokalnih vlasti, Univerzalna deklaracija o pravima
čovjeka, Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, kao i veći broj Preporuka
Savjeta Evrope) istaknut je značaj učešća građana u javnim poslovima, od kojih mnogi
izričito apostrofiraju relevantnost participacije građana u odlučivanju na lokalnom nivou.
U praksi se pojavljuju dva osnovna oblika lokalne samouprave, i to neposredna i posredna
(predstavnička) lokalna samouprava. Posredna lokalna samouprava podrazumijeva da građani
biraju svoje predstavnike u organima vlasti, dok neposredna lokalna samouprava predstavlja
neposredno učešće građana u vlasti.
Идентификатор
oai:fedora.unibl.org:o:3378
Тип
Референца
Датум
Пронађите сличне уносе2025-02-17T08:45:01.901Z
Права
All rights reserved
Алтернативни наслов
master rad
Тема
Lokalna samouprava, neposredno učešće, građani, Ssavjet Evrope, referendum, građnska inicijativa, referendum, mjesna zajednica
Position: 164148 (4 views)