Priroda i obim nadležnosti Evropske unije
Title
Priroda i obim nadležnosti Evropske unije
Description
Organizaciona šema nadležnosti EU je veoma razgranata i kompleksna. Iako je većina aktera saglasna da treba da postoje određena ograničenja nadležnosti
kojima raspolaže Evropska unija, ne postoji jasan stav i konsenzus gdje su trenutno ta ograničenja, gdje bi trebalo da budu i u kojoj formi treba da se očituju. Podjela i razgraničenje nadležnosti između Evropske unije i država članica (vertikalna
podjela ili vertikalni prenos) je ključno pitanje od koga zavisi djelovanje i njihovi međusobni odnosi. Važnost vertikalne raspodjele nadležnosti u Evropskoj uniji je u tome što određuje na kom nivou vlasti će se odlučivati, tj. da li neko pitanje treba
da bude regulisano na centralnom, EU nivou, ili na nivou država članica.
Osim u pravnom smislu, podjela nadležnosti ima i ekonomski značaj. Sa stanovišta interesa pojedinaca, efikasnija podjela nadležnosti, omogućava državama
članicama i Evropskoj uniji efikasnije pružanje što kvalitetnijih javnih usluga
građanima uz manju potrošnju državnih resursa, što u konačnici doprinosi boljoj ravnoteži i sprečavanju zloupotrebe ovlašćenja.
Jedan od glavnih ciljeva Lisabonskog sporazuma bio je da podjelu nadležnosti učini transparentnijom, koherentnijom i efikasnijom u kontrolisanju evropskih
integracija, posebno u određenim osjetljivim oblastima politike. U suštini, na ovaj način trebalo je da se riješi pitanje tzv. „potkradanja nadležnosti“, u slučajevima kad EU na prećutan i prikriveni način proširuje svoju nadležnost u pojedinim
nejasno definisanim oblastima, uključujući i oblasti koje bi trebale biti u isključivoj nadležnosti država članica.
kojima raspolaže Evropska unija, ne postoji jasan stav i konsenzus gdje su trenutno ta ograničenja, gdje bi trebalo da budu i u kojoj formi treba da se očituju. Podjela i razgraničenje nadležnosti između Evropske unije i država članica (vertikalna
podjela ili vertikalni prenos) je ključno pitanje od koga zavisi djelovanje i njihovi međusobni odnosi. Važnost vertikalne raspodjele nadležnosti u Evropskoj uniji je u tome što određuje na kom nivou vlasti će se odlučivati, tj. da li neko pitanje treba
da bude regulisano na centralnom, EU nivou, ili na nivou država članica.
Osim u pravnom smislu, podjela nadležnosti ima i ekonomski značaj. Sa stanovišta interesa pojedinaca, efikasnija podjela nadležnosti, omogućava državama
članicama i Evropskoj uniji efikasnije pružanje što kvalitetnijih javnih usluga
građanima uz manju potrošnju državnih resursa, što u konačnici doprinosi boljoj ravnoteži i sprečavanju zloupotrebe ovlašćenja.
Jedan od glavnih ciljeva Lisabonskog sporazuma bio je da podjelu nadležnosti učini transparentnijom, koherentnijom i efikasnijom u kontrolisanju evropskih
integracija, posebno u određenim osjetljivim oblastima politike. U suštini, na ovaj način trebalo je da se riješi pitanje tzv. „potkradanja nadležnosti“, u slučajevima kad EU na prećutan i prikriveni način proširuje svoju nadležnost u pojedinim
nejasno definisanim oblastima, uključujući i oblasti koje bi trebale biti u isključivoj nadležnosti država članica.
Identifier
oai:fedora.unibl.org:o:3097
References
Date
See all items with this value2024-03-06T12:11:11.944Z
Rights
All rights reserved
Alternative Title
master rad
THE NATURE AND SCOPE OF COMPETENCES OF THE EUROPEAN UNION
Subject
pravo Evropske unije, podjela nadležnosti, evropske integracije, implicitne nadležnosti, ERTA, Sud pravde Evropske unije, Lisabonski sporazum, prenos nadležnosti, Republika Srpska.
Position: 66052 (29 views)