Претрага
47184 items
-
Поплочани рај
Master рад је настао као резултат вишегодишњег рада и истраживања, а основа је велика посвећеност и љубав према природи. Користим класичне сликарске и цртачке технике као начин изражавања, те су радови најчешће у техници уљаног сликарства на платну, акварелних бојица на папиру и графитне оловке. Предмет овог мастер рада су компликовани односи између људи и природе и кидање танких веза са природом које доводе до тога да људи постаје деструктиван елеменат. Кроз писани рад помињем развој људске цивилизације од самог почетка па све до данас и оно шта би људи могли у будућности постати. Преиспитујем улогу човјека у настанку Антропоцена, новог доба у историји нашег планета и кроз сопствену праксу и искуство у вртларству и узгоју биљака нудим потенцијална рјешења у борби за заштиту наше околине. -
Manuel Maria Ponce – Sonata Romantica: odnos manuskripta i Segovijine verzije djela
Master rad se bavi komparativnom analizom manuskripta i prve objavljene verzije djela Sonata romantika kompozitora Manuela M. Ponsea. Prvi dio rada posvećen je životu i umjetničkom djelovanju kompozitora, s posebnim naglaskom na njegov odnos s Andresom Segovijom, kao i značaju gitarskih djela koja su nastala upravo kao rezultat ovog poznanstva, a koja su od ogromne važnosti za gitarističku literaturu i izvođaštvo. Budući da je Sonata romantika napisana kao omaž Francu Šubertu i pisana je u njegovom kompozicionom stilu, u nastavku rada dat je osvrt na stilsko-formalnu i melodijsku vezu sonate sa Šubertovim klavirskim sonatama, njegovim Lidom i Muzičkim momentima. U centralnom dijelu rada predstavljena je harmonsko-formalna struktura sva četiri stava sonate, kao i detaljna komparativna analiza, prikaz svih odstupanja između originalnog i uređenog teksta, odnosno između manuskript verzije Tilmana Hopštoka (2006) i prve štampane, takozvane Segovijine verzije (1929), s vrlo jasnim tabelarnim prikazom svih razlika. Manji broj taktova je ostao netaknut i potpuno identičan Ponseovom manuskriptu. U radu su navedene sve razlike većeg obima, kao i one koje nisu pretjerano značajne u kompozicionom, harmonskom ili izvođačkom pogledu. Razlike većeg obima i značaja detaljno su, radi preglednosti, objašnjene i praćene notnim primjerom. Komparativna analiza četvrtog stava je izostavljena, jer stav nije pronađen u formi manuskripta, ali je predstavljen njegov formalni oblik i harmonska struktura kako bi se stekao potpun utisak o djelu u cjelini. Navedena su i reprezentativna gitarska izvođenja postojećih verzija djela. Jedan od ciljeva master rada je da gitaristima približi problematiku Segovijinog uređivanja Ponseovih djela, dok je krajnji, praktični cilj, omogućiti im pregled svih razlika u predstavljene dvije verzije sonate kako bi mogli da ih razumiju i uzmu u obzir pri odabiru izdanja za buduću interpretaciju na sceni. -
Анализа комплексних техничких и умјетничких елемената са посебним освртом на употребу проширених техника у дјелу Дирк-Михаела Кирша „Каприс бр. 3, Оп. 39” за соло обоу
Овај рад се заснива на анализи Каприса бр. 3, Оп. 39 композитора Дирк-Михаела Кирша. Истраживање обухвата анализирање нотног садржаја и интерпретације тог садржаја, као и проучавање доступне литературе. Да би се ово дјело извело на високом извођачком нивоу, потребно је упознати се са специфичностима солистичке дионице. Ову композицију чини комплексном то што од извођача захтијева савладавање неких од проширених техника на обои, које су, поред других техничко-извођачких захтјева, предуслов за успјешно извођење. Прије саме анализе нотног материјала, важно је упознати стваралачки опус композитора Дирк-Михаела Кирша. Једнако је битно проучити живот и одлике композиционе технике њемачког композитора коме је ово дјело посвећено – Бориса Блахера. Киршов Каприс бр. 3, Оп. 39 једно је од савремених дјела из репертоара за обоу којег извођачи све више траже за свој репертоар. Овај рад посвећен истраживању Каприса може им бити од користи, као и извођачима неког другог дјела које захтијева употребу проширених техника. -
Анализа интерпретативних захтјева у Сонати за кларинет и клавир Франсиса Пуланка
Овај мастер рад заснован је на анализи Сонате за кларинет и клавир француског композитора Франсиса Пуланка. У истраживању материјала акценат је стављен на анализу интерпретације наведеног дјела, као и проучавање самог нотног садржаја и доступне литературе. За извођење Сонате потребно је упознати се посебно са кларинетском дионицом, али и клавирском. Ово је циклично дјело, написано за поменута два инструмента у виду дјела камерне музике. У том случају су обје дионице подједнако битне. Поред упознавања са партитуром, предуслов за успјешну интерпретацију ове композиције је савладавање других присутних техничко-извођачких захтјева и њихово правилно стилско извођење – у стилу неокласицизма. Једнако је важно упознати стваралачки опус композитора Франсиса Пуланка. Стил у ком је писао (неокласизицам), одлике композиционе технике и уопште живот овог умјетника – врло су важни и представљају предуслов за успјешно извођење Сонате. Ово дјело чини битним и чињеница да je саставни дио репертоара за кларинет на разним признатим академијама, али и у извођењима професионалних извођача. Зато је неопходно истраживати дјело које је од тако велике важности за сваког кларинетисту који се усавршава. Овакав рад може бити од користи будућим извођачима Сонате, али и онима којима је потребан увид у стилске одлике музичког правца коме ова композиција припада, као и увид у манир извођења. -
Interpretativni izazovi violista i analiza izvođenja “Arpeđone” sonate u a-molu, Franca Šuberta
Franc Šubert je austrijski kompozitor iz 19. vijeka i glavna figura koja je spajala klasicizam i romantizam. Muziku Franca Šuberta najbolje opisuju svjetlost i tama, lakoća i dubina. Ovaj rad prikazuje poznavanje biografije kompozitora i njegovog stvaralaštva kao i poteškoće epohe u kojem je sonata za arpeđone nastala. Popularnost arpeđone instrumenta nije dugo trajala pa se danas u većini slučajeva ovo djelo izvodi u transkripciji za violončelo i klavir ili violu i klavir dok se može čuti i u drugim aranžmanima. Šubertova “Arpeđone” sonata je jedan veoma značajan doprinos violskom repertoaru zbog toga što se u tom periodu nije mnogo posvećivala pažnja solističkom pristupu viole. Samim tim, ova sonata itekako predstavlja veliki izazov veoma značajnog kompozitora iz tog perioda. Djelo se bazira na kompletnoj analizi transkripcije za violu sa osvrtom na ostale poznate transkripcije koje su se vremenom raspisivale. Cilj ovog istraživanja je prikaz i obrazloženje stilske, muzičke i tehničke problematike kod izvođenja ove sonate. -
Техника свирања на двоструким диплама са мијехом
Сагледавајући потребу и недостатке литературе у вези са диплама, истраживање у току израде овог мастер рада креће се у правцу сакупљања што већег броја информација о диплама. Дипле су аерофони инструмент са једноструким језичком, који је на простору Републике Српске и ширег региона био заступљен у прошлости, као и данас. Дипле се јављају у неколико различитих облика: као једноцијевне или двоцијевне, са рогом, са кутлом, са мијехом или без мијеха, а с аспекта свирке (свирања), присутне су једногласне и двогласне. У овом раду фокус је стављен на двоструке дипле са мијехом. Истраживања се крећу у правцу расвјетљавања правилне поставке амбажуре, положаја прстију, грифова, технике дисања и технике свирања, а дате су и битне информације о историјату, распрострањености, ергологији и терминологији. Поред прикупљене литературе, велики допринос овом раду дали су казивачи, који су усменим и практичним путем потврдили већ познате податке из доступне литературе, али и обогатили истраживање новим сазнањима. Овај рад отвара низ могућности за даља истраживања, која могу заинтересовати нове истраживаче да се баве овом или сличном темом и тиме да допринесу опстанку и очувању дипларске традиције. -
Kompleksnost opusa Heitora Villa – Lobosa sa osvrtom na 12 (dvanaest) etida
Ovaj master rad je rezultat istraživanja i interpretacije djela tokom master studija, kao i pedagoškog rada na jednom od najpoznatijih cikličnih djela za gitaru kompozitora Heitor VillaLobos-a, 12 etida. Rad će se baviti detaljnom analizom tehničkih i muzičkih elemenata sa prijedlogom vježbanja istih i njihovim rješenjima, te poređenjem dva rukopisa - manuskripta iz 1928. godine i prvog objavljenog izdanja iz 1953. godine. Kroz rad će se pomenuti biografija kompozitora i nastanak djela. Osnovni cilj ovog istraživanja je da bude od koristi budućim generacijama koje bi trebale razviti svijest o sličnostima i razlikama pomenutih rukopisa i samosvijest o sopstvenim tehničkim i muzičkim mogućnostima. Ovakav pristup muzičkom djelu trebao bi da bude metod rada na svakom budućem djelu. -
Интерпретативни захтјеви у камерном дјелу Лудвига ван Бетовена: Трио за клавир, кларинет и виолончело, оп. 11, Б-дур
Ова теза истражује процес изградње интерпретације у клавирском трију, са посебним фокусом на Лудвига ван Бетовена и његово дјело Оп. 11. Централни аспект овог истраживања је детаљна анализа композиције, која укључује историјски контекст настанка дјела, његову формалну и стилску структуру, као и интерпретативне изазове који се постављају пред извођаче. Основни циљ је да се утврде и пронађу рјешења за изазове у формирању интерпретације, а рад је намјењен музичарима који теже да усаврше свој рад на овој композицији. Такође, рад се бави припремом композиције и психологијом извођења, укључујући аспекте као што су ритам, фразирање, артикулација, динамика и синхроно звучање. Методологија укључује теоријске и извођачке приступе, процес вежбања композиције, те рад са осталим члановима камерног састава. -
Интерпретативни приступ Тимофеја Докшицера „Концерту за трубу и оркестар” Александре Пахмутове
Овај рад базира се на интерпретацији Тимофеја Докшицера „Концерта за трубу и оркестар” Александре Пахмутове. Истраживање подразумијева сагледавање специфичности солистичке дионице, са освртом на техничку проблематику и функцију у цјелини. Поред изражених техничко-извођачких захтјева, које су предуслов за успјешну интерпретацију, често сложене оркестарске дионице чине оваква дјела изазовним за извођење. Прије приступа таквој анализи било је нужно упознати се са животом и стваралачким опусом композиторке Александре Пахмутове. Потом слиједи дио рада који је базиран на живот и рад Тимофеја Докшицера, најистакнутијег солисте 20. вијека, чија је каријера оставила неизбрисив траг на пољу трубачког опуса. За процес овог истраживања било је потребно узети у обзир више концерата који су настали у Русији у том периоду, карактеристике, различитости и утицаји на њихово профилисање. „Концерт за трубу и оркестар” Александре Пахмутове има важну улогу у образовању трубача. Он захтијева широк опсег, стабилну интонацију, познавање карактера и приступ стилским одликама периода у коме је дјело настало. Овакав вид интерпретације и идеја самог концерта увијек имају запажену улогу међу слушаоцима, првенствено зато што се темеље на раскошу динамике и мелодије. -
Анализа извођачких, музичких и техничких захтјева у Хајдновом концерту за трубу у Ес-дуру
Тема мастер рада базира се на техничкој проблематици, стилској и интерпретативној анализи, при чему ће се подвући паралела између индивидуалистичког и нормативног стила. Бави се истраживањем разлика између извођења у првој половини 20. вијека и интерпретација концерта с акцентом на каденци у првом ставу, које се данас изводе према нормама на аудицијама за оркестар. „Концерт за трубу и оркестар у ес-дуру” специфичан је по томе што трубачима даје увид у све њихове недостатке и управо због тога уврштен је на обавезни репертоар сваког трубача. Да би се сагледала комплетна анализа концерта било је важно осврнути се на историјат његовог настанка у класичној ери, као и на упознавање са претечом модерне трубе, односно трубе са клапнама, која ће отворити пут хроматици инструмента, што је даље резултирало настанку Хајдновог концерта. Неопходно је било упознати се са животом и стваралаштвом Јозефа Хајдна, јер је оставио неизбрисив траг не само у трубачком опусу него и у комплетној музичкој заоставштини која је постала темељ класичне музике. „Концерт за трубу и оркестар у ес-дуру” увијек ће имати пажњу публике у концертним салама, који ће кроз будуће вијекове бити радо слушан. -
Нови концепт и стратегије обуздавања Руске Федерације у Евроазији
У овом раду анализира се нова стратегија обуздавања коју САД примјењују како би нанијеле стратешки пораз Русији у Евроазији. Упориште стратегије обуздавања свакако су радови класика англо-америчке геополитичке школе.