Претрага
49741 унос
-
Биолошка и морфолошка карактеризација популације (Globodera pallida и активне мјере сузбијања
Научна област: Заштита здравља биљака и агроекологија Научно поље: Пољопривредне биљне науке -
Kvalitativna i kvantitativna analiza tržišta jabuke
Naučna oblast: Ekonomika poljoprivrede; Naučno polje: Poljoprivredne nauke -
Диверзитет биљних генетичких ресурса општине Србац и модели њиховог очувања
Научна област: Пољопривредне науке и Природне науке; Научно поље и ужа научна област:Остале пољопривредне науке (Очување генетичких ресурса) и Биолошке науке (Екологија, заштита биодиверзитета) -
Hindemitov pristup formi i tonalnom jeziku u tri klavirske sonatе
U master radu, pod naslovom Hindemitov pristup formi i tonalnom jeziku u tri klavirske sonate, istražen je kompozitorski jezik i pristup klasičarskim formalnim tendencijama kod njemačkog kompozitora XX vijeka, Paula Hindemita. Analizirane su tri klavirske sonate koje su napisane iste godine, 1936. Hindemitov harmonski jezik odlikuju proširena tonalnost i „viještački“ građeni tonski nizovi. S toga se kao najbolja alatka pri analitičkom sagledavanju Hindemitove muzike svakako nameće princip određenja tonskih centara upravo pomoću Hindemitove teorije o harmoniji. Oslonac na određenje tonskih centara je od velikog značaja za dalja promišljanja u oblasti muzičke forme, sagledavanje formalnih obrazaca, te odnosa dijelova i odsjeka unutar forme. Ipak, poimanje forme zahtjeva određena razgrničenja unutar muzičkog toka. U toku analize Hindemitovih klavirskih sonata evidentirano je da pojedine granice imaju izrazito funkcionalan slijed sazvučja sa jasno definisanim tonskim centrom (akordski tip kadence blizak tonalnim postulatima), a isto tako postoje i granice koje se opiru bilo kakvom pokušaju klasifikacije i kategorizacije naspram nama poznatih završetaka u tonalnoj muzici (linearni vid završetka). Primarni cilj je prikazati tretman forme u klavirskim sonatama Hindemita, koje se uveliko oslanjaju na tradicionalne postulate formalnih obrazaca iz klasicizma. U tom pogledu evidentirani su formalni obrasci, kako što su sonatni oblik, oblik pjesme, rondo i fugato sa fokusom na odnose dijelova i odsjeka koji čine novu, Hindemitovu praksu u tretmanu formalnih postupaka. Dijelovi i odsjeci primarno i dalje počivaju na konceptu muzičke rečenice, njene integracije primarno u period i dezintegracije u fragmentarnu strukturu. -
“Лудвиг ван Бетовен - клавирски сонатни стил, анализа класичне сонате оп. 57“
Циљ овог рада јесте свеобухватна анализа лика и дјела Лудвига ван Бетовена са фокусом на клавирски сонатни стил и сонату оп. 57. Стога, ова анализа обухвата биографске чињенице, позиционирање унутар класичног стила и претставника ове групе као и каратеристике самог клавирксог сонатног стила и извођачко-техничке могућности сонате оп.57 са освртом на елементе фактуре и њен историјско-стилски значај. Соната оп. 57 представља централно дјело стваралашта Лудвига ван Бетовена и као таква она је и полазна основа за разумјевање и опуса од 32 сонате. Анализа 32 сонате је поткрепљена и конкретнима примјерима из литературе и попратном анализом нотне заоставштине која доноси шири увид у ознаке те методе и могућности интерпретације дјела Лудвига ван Бетовена, односно конкретно сонате у еф-молу оп. 57. Откривање историјске позадине стварања ових дјела уз поменуту свеобухватну анализу ствара предуслов за објективно и умјетнички потпуно извођење. -
„Синхроност звучања као један од најбитнијих елемената свирања у камерном ансамблу“
Камерна музика од постанка до данас добија све више на значају, како у образовним институцијама тако и на концертној сцени. Ансамбли који изводе камерну музику су изузезетно шаролики у смислу комбинације инструмената али и у бројчаном. Свирање композиција камерне музике се разликује у извођачком смислу од свирања солистичких или оркестарских дјела. Синхроност звучања је један од најбитнијих елемената у свирању у камерном ансамблу. Заједничком свирање у смислу: ритма, темпа, динамике, артикулације, музичке мисли и идеје о томе како композиција треба да звучи до детаља јесте све што чини синхроност звучања. -
Интерпретативни изазови у камерним дјелима за флауту и кларинет са посебним освртом на ''Сонатину'' Андреа Жоливеа
Рад се бави анализом интерпретативних захтјева који се у камерним дјелима писаним за флауту и кларинет стављају пред извођаче, односом инструмената, начином добијања заједничког звука и детаљном анализом интерпретативних изазова у дјелу ''Сонатина'' А. Жоливеа. Предмет истраживања је однос флауте и кларинета у камерним дјелима, два дувачка инструмента слична у техничком и звучном погледу. Истраживање је базирано на анализи њиховог заједничког свирања у ансамблу и начину постизања високог нивоа интерпретације, преко рада на интонацији, синхронизацији, односу боја, баланса, заједничког фразирања и динамике, као и осталих елемената интерпретације. Сви ови важни процеси у свирању камерних дјела детаљно су обрађени у ''Сонатини'' за флауту и кларинет француског композитора Андреа Жоливеа. Умјетничко-истраживачки рад се односи на подизање свијести извођача о важности и начину постизања синхронизације инструмената у свим елементима заједничке интерпретације, што им може помоћи у постизању високог интерпретативног нивоа у извођењу камерних дјела за флауту и кларинет -
Uticaj transkripcija na violski repertoar: Johanes Brams Sonata u f-molu op. 120
Kao violista danas nisam mogla proći kroz svoje školovanje bez sviranja mnogobrojnih transkripcija, zato sam odlučila da u svom master radu pokušam da istražim pun doprinos istih na repertoar viole. Potrebno je da se počne osvrtom na samu istoriju viole i razvoj njenog repertoara. Činjenica je da veliki broj kompozicija, naročito iz doba klasicizma i romantizma, nisu pisani originalno za violu. Takođe rad će napraviti razliku između transkripcija koje su pisane od strane violista kroz istoriju, i onih koje su pisane od strane drugih kompozitora, kao i dela koje su prvobitni kompozitori odlučili da prepišu za violu. Uz to ćemo pogledati i nekoliko originalnih dela u različitim istorijskim periodima kao odmer u odnosu na transkripcije. Pošto je ovo široka tema, u ovom radu ću se posvetiti jednoj od najpoznatijih sonata za koju je transkripciju pisao sam kompozitor. Bramsova sonata u f-molu op. 120, originalno pisana za klarinet, pruža nam uvid u prelazni period, kada viola počinje da zauzima svoje mesto u svetu muzike, ali je još uvek u senci poznatijih instrumenata. -
Психолошка анализа женских ликова у драмама Хенрика Ибзена (Хеда Габлер и Ребека Вест)
Сврха истраживања је да се на основу појава „одбрамбених механизама“ у психологији пронађе корен девијантног понашања (манипулација, порицање, идентификација, пројекција, помјерање, реакциона формација, маштање и дневно сањарење, повлачење и осамљеност) код ликова Ребеке Вест и Хеде Габлер а затим да увид у потпунију анализу лика која се ради према глумачким и уметничким стандардима. Циљ истраживања је да се будућим глумцима олакша рад на поменутим вишеслојним ликовима, како би и интерпретација на сцени била потпунија. У анализи самог текста најпре треба „заронити“ у психолошку науку да би се уочили и објаснили дубљи проблеми који изазивају девијантно понашање комплексних Ибзенових карактера.