Претрага
47238 items
-
Objekat u izgradnji
Tržište nepokretnosti u Republici Srpskoj, kao i u zemljama regiona, posljednjih godina registruje neprekidan rast. Potražnja nepokretnosti ne jenjava uprkos pandemiji, inflaciji, novonastalim globalno geopolitičkim okolnostima i drugim društvenim faktorima. Tokom prethodnih godina došlo je do povećanja prometa na tržištu nepokretnosti u Republici Srpskoj, kao i do rasta cijena nepokretnosti, što je u skladu sa kretanjima na ovom segmentu tržišta i u drugim zemljama. Usljed nedovoljne razvijenosti tržišta kapitala i ivesticionih prilika, ulaganje u nepokretnosti se i dalje smatra jednom od najsigurnijih dugoročnih ulaganja, a ovi faktori su od krucijalnog značaja za razumijevanje konstantno visoke potražnje za nepokretnostima u cijelom regionu. Kako je potražnja veća od ponude kupovina objekata u izgradnji je postala dominantna. Pored velike potražnje razlog kupovine objekta u izgradnji je i niža cijena u odnosu na izgrađeni objekat. Objekat u izgradnji je buduća stvar, odnosno stvar koja u vrijeme zaključivanja ugovora o njegovoj prodaji još uvijek ne postoji, ali se očekuje da će nastati izgradnjom u ugovorom predviđenom roku. Pored povoljnije cijene kupci objekata u izgradnji su u mogućnosti da objekat u izgradnji, odnosno poseban dio objekta u izgradnji prilagode svojim potrebama, kao i da ugovore dinamiku plaćanja, te se kupci nerijetko odlučuju za kupovinu stanova u izgradnji, pa čak i onih čija gradnja još nije ni započela. Iako je kupoprodaja stanova u izgradnji postala ustaljena praksa na tržištu nepokretnosti, kupovina stana ili drugog dijela objekta u izgradnji čije karakteristike je moguće procjeniti jedino iz projektne dokumentacije objekta, ipak je veliki izazov za mnoge kupce. -
Priroda i obim nadležnosti Evropske unije
Organizaciona šema nadležnosti EU je veoma razgranata i kompleksna. Iako je većina aktera saglasna da treba da postoje određena ograničenja nadležnosti kojima raspolaže Evropska unija, ne postoji jasan stav i konsenzus gdje su trenutno ta ograničenja, gdje bi trebalo da budu i u kojoj formi treba da se očituju. Podjela i razgraničenje nadležnosti između Evropske unije i država članica (vertikalna podjela ili vertikalni prenos) je ključno pitanje od koga zavisi djelovanje i njihovi međusobni odnosi. Važnost vertikalne raspodjele nadležnosti u Evropskoj uniji je u tome što određuje na kom nivou vlasti će se odlučivati, tj. da li neko pitanje treba da bude regulisano na centralnom, EU nivou, ili na nivou država članica. Osim u pravnom smislu, podjela nadležnosti ima i ekonomski značaj. Sa stanovišta interesa pojedinaca, efikasnija podjela nadležnosti, omogućava državama članicama i Evropskoj uniji efikasnije pružanje što kvalitetnijih javnih usluga građanima uz manju potrošnju državnih resursa, što u konačnici doprinosi boljoj ravnoteži i sprečavanju zloupotrebe ovlašćenja. Jedan od glavnih ciljeva Lisabonskog sporazuma bio je da podjelu nadležnosti učini transparentnijom, koherentnijom i efikasnijom u kontrolisanju evropskih integracija, posebno u određenim osjetljivim oblastima politike. U suštini, na ovaj način trebalo je da se riješi pitanje tzv. „potkradanja nadležnosti“, u slučajevima kad EU na prećutan i prikriveni način proširuje svoju nadležnost u pojedinim nejasno definisanim oblastima, uključujući i oblasti koje bi trebale biti u isključivoj nadležnosti država članica. -
Načelo srazmere kod izvršenja na nekretnini
Izvršni postupak se u teoriji definiše kao niz pravno regulisanih i funkcionalno koordiniranih radnji suda, stranaka i drugih subjekata čiji je cilj prinudno ostvarivanje, odnosno osiguranje budućeg ostvarenja potraživanja poverioca. Predmet izvršnog postupka najčešće se određuje kao predmet sudskog odlučivanja u izvršnom postuku. U praksi tražilac izvršenja često predlaže nepokretnost kao predmet izvršenja iako postoji očigledna nesrazmera između vrednosti potraživanja i vrednosti predmetne nepokretnosti. Problem je postići srazmeru između predmeta izvršenja i visine potraživanja. Načelo srazmere u našem zakonodavstvu je delimično regulisano, dok je u pojedinim državama u okruženju detaljno i precizno regulisano. Iako je sud po zakonu dužan da pazi na srazmeru, u sudskoj praksi često se donosi rešenje o izvršenju iako postoji očigledna nesrazmera između vrednosti nekretnine i vrednosti potraživanja. Tek u daljem toku postupka po prigovoru izvršenika na rešenje o izvršenju ili po žalbi na rešenje o prigovoru sud primenjuje načelo srazmere. Na značaj teme rada ukazuje i to što ovom pitanju postoje brojne odluke i stavovi Evropskog suda za ljudska prava, a u ovom radu biće riječi o nekima od njih. Upotrebom naučne metodologije u radu se prikazuje celovito istraživanje o temi rada koje do sada nije sprovedeno. Poseban problem predstavlja situacija kada je nepokretnost koja je određena kao predmet izvršenja ujedno i jedina nekretnina izvršenika. Teorijska shvatanja na koja će se u radi referisati upotpuniće saznanja o mogućnostima primene ovog načela. U radu će biti predstavljena aktuelna praksa povodom načela srazmere kada se kao predmet izvršenja odredi nekretnina, čija vrednost je višestruko viša od visine potraživanja. Kritički osvrt na zakonodavna rešenja koji će biti učinjen u radu, rezultiraće predlozima za poboljšanje regulisanja postupanja sudova u situaciji kada tražilac izvršenja predloži jedinu nekretninu izvršenika ili nekretninu koja je po vrednosti znatno viša od vrednosti njegovog potraživanja. -
Restrukturiranje privrednog društva
Реструктурирање је институт који је прописан Законом о стечају ( „Службени гласник Републике Српске“ број 16/16), у даљем тексту ЗОС РС, као новина тог истог закона. Реструктурирање је познат као предстечајни поступак који означава поступак који се спроводи као што сам назив каже прије покретања стечајног поступка у тренутку када привредно друштво западне у пословну кризу. Циљ реструктурирања јесте да се привредно друштво који западне у пословну кризу опорави и изађе из кризе и настави своје пословање још успјешније. Реструктурирање може да буде судско и вансудско. Судско реструктурирање јесте поступак који се покреће пред судом који се покреће на приједлог повјерилаца уз сагласност дужника или дужника. У моменту подношења приједлога Суд испитује формалне и процесне услове. Такође, потребно је да у моменту подношења приједлога, предлагач уплати предујам у року од осам дана, уколико се не уплати предујам Суд ће одбацити приједлог као недопуштен. Уколико се испуне све процесне претпоставке и уплати се предујам Суд ће констатовати да су испуњене све процесне претпоставке и донијеће Рјешење о покретању предстечајног поступка тј поступка реструктурања. У току самог поступка утврђују се чињенице, дуговања, обавјештавају се повјериоци, те сна крају Суд доноси одлуку која може бити да се обустави поступак реструктурирања, да се обије приједлог као недопуштен или да усвоји приједлог и да се привредно друштво реструктурира. Вансудско реструктурирање је у нашем праву регулисано Законом о споразумном вансудском реструктурирању ( „Службени гласник Републике Српске“ број 99/20), у даљем тексту: ЗОСВР и представља како сам назив каже поступак ресруктурирања који се спроводи мимо Суда и који се заснива на принципу добровољности односно добровољног споразума који се закључује између дужника и повјерилаца. Разлика између судског и вансудског поступка реструктурирања је и у томе што је вансудски поступак економичнији од судског поступка и што доста мање траје и што се исто одвија уз посредство Привредне коморе Републике Српске, а постиже се исти циљ као и са судским поступком реструктурирања, а то је да привредно друштво изађе из пословне кризе и настави даље своје пословање. -
Nadzor tužioca nad radom ovlaštenih službenih lica
Рад ће указати на значај сарадње овлаштених службених лица и тужиоца приликом поступања током истраге. У већини случајева управо полицијски службеници први долазе до сазнања да је неко кривично дјело извршено, те имају могућност да самостално предузимају одређене радње по пријави. Обавезе обавјештавања тужиоца о извршењу кривичног дјела и поступања полицијских службеника се разликују у зависности од тежине учињеног кривичног дјела, да ли су у питању кривична дјела тежине до пет или преко пет година. Поступањe полицијских службеника након запримљене кривичне пријаве је од значаја како ради откривања кривичног дјела и учиниоца, тако и ради прибављања законитих доказа као основног средства у борби против криминалитета. Тужилац доноси наредбу о спровођењу истраге ако постоји основ сумње да је неко лице извршило кривично дјело. Обзиром на комплексност истраге, често ангажује овлаштена службена лица, полицијске службенике, стручне сараднике, за предузимање одређених радњи доказивања. Овакве радње предузимају под надзором тужиоца на коме је терет истраге. Циљ рада је указати на значај надзора тужиоца над провођењем радњи доказивања овлаштених службених лица јер тужилац је једино лице овлаштено за покретање кривичног поступка према начелу акузаторности. У раду ће се користити неколико метода истраживања, историјско – правни метод за обраду историјског положаја тужиоца, компаративни, за упоредно сагледавање сличности и разлика код регулисања истог питања кроз различите кривичноправне системе, дијалектички метод, метод анализе и синтезе, метод индукције, метод дедукције, затим упоредно-правни метод, логички, социолошки итд. Извори сазнања су научна и стручна литература, правни документи, међународне конвенције, судска пракса. Резултат истраживања би требало да буде потврда постављење хипотезе. У раду ће се указати на нужност надзора тужиоца над радом овлаштених службених лица. Допринос истраживања састоји се у утврђивању улоге тужиоца у истрази и обиму овлашћења овлаштених службених лица у истрази, али и у изналажењу рјешења која могу бити од значаја у пракси. -
Značaj dokazne radnje pretresanja u krivičnom postupku
Претресање је доказна радња, којом се врши материјално истраживање над лицима, непокретним и покретним стварима у законом прописаној форми, којој је легитимна сврха проналазак извршиоца кривичног дјела или саучесника и прикупљање доказа и предмета битних за разрјешење конкретне кривичне ствари. У Републици Српској и БиХ претресање као доказну радњу проводе овлашћена службена лица полицијског органа под надзором тужиоца, по наредби суда. Суд издаје наредбу на основу приједлога тужиоца који се суду подноси у форми захтјева за издавање наредбе за претресање. Захтјев суду може поднијети и овлашћено службено лица уколико је претходно добило одобрење од тужиоца. Могуће је и претресање без наредбе, у законом прописаним случајевима. Обзиром да претресање проводе овлашћена службена лица то је и криминалистичка радња. Претресање је принудна радња, неријетко хитна, којом јавни органи задиру у људска права заштићена Уставом, тј. у права на приватни и породични живот, дом и преписку из члана 8. Европске конвенције о људским правима. Законито претресање се проводи у ситуацији испуњености законских услова и када се легитимна сврха не може постићи мање репресивном радњом, што је и став домаће као и судске праксе Европског суда за људска права. Радом указујемо на законска рјешења која су вриједила до 2003. године у Р. Српској, као и норме кривично-процесних закона Р. Србије и Р. Хрватске, за која смо мишљења да су добра, као што су прописивање обазривог начина провођења претресања, позивања на добровољну предају лица или предмета, прописивања временског рока одлагања претресања до доласка лица чије је присуство законски потребно, те норме које уређују поступање са предметима непознатог власника и подложних пропадању. Радом настојимо потврдити постављену хипотезу, научно допринијети кроз дефинисање значаја претресања као доказне радње и практично допринијети у виду понуђеног рјешења постојећег проблема обезбјеђења присуства свједока претресања. -
Femicid-rodno zasnovano ubistvo žena
Predmet rada jeste femicid kao najteži oblik rodno zasnovanog nasilja nad ženama i flagrantno kršenje prava na život koje pripada svakom čovjeku. Kao apsolutno pravo, pravo na život je zaštićeno od svih oblika ugrožavanja i povrede bez obzira na lične karakteristike čovjeka, kao što je pol, boja kože, seksualna orjentacija i slično. Iz toga poizilazi zaključak da država mora garantovati jednaku zaštitu ovog prava bez obzira na činjenicu da li je njegov subjekat muškarac ili žena. Međutim, u nekim državama postoje specifični običaji, tradicije i kulturni obrasci ponašanja koji opravdavaju ubistvo žene te učinioci takvih ubistava ostaju nekažnjeni ili kažnjeni neadekvatnim, simboličnim kaznama. Takva praksa je dovela do porasta broja femicida širom svijeta, pa i na prostoru naše države.Statistički podaci govore da su žene često žrtve rodno zasnovanog ubistva koje je motivisano predrasudama, patrijarhalnim vaspitanjem i tradicijom, te da se u nekim državama žene lišavaju života zbog navodne povrede časti njene porodice ili zbog zastarjelih običaja (npr. samospaljivanje udovica u Indiji). U radu se analizira pojam femicida sa teorijskog aspekta i daje prikaz međunarodnih dokumenata koji tretiraju ovu problematiku. Pored analize odredaba krivičnog zakonodavstva koja bi se, iako se ne odnose izričito na femicid, mogla primjenjivati na slučajeve ubistva žene iz rodno zasnovanih motiva, prikazali smo nekoliko slučajeva iz sudske prakse u kojima je očigledno da postoji rodno zasnovano ubistvo žene, tj. femicid, ali se to u presudi nigdje ne spominje. Dakle, sud nije u obrazloženju presude naveo motive koji stoje u osnovi izvršenog ubistva, a koji, prema svim kriterijima ukazuju da u konkretnom slučaju postoji femicid., što navodi na zaključak da je sudska praksa pokazala visok stepen neosjetljivosti na ovu problematiku. U radu smo ukazali i na neka zakonska rješenja drugih država koja na različite načine tretiraju problematiku femicida, a koja bi mogla biti putokaz u rješenje ovog pitanja u našem pravnom sistemu.