Претрага
47742 items
-
AB Intestato kao koncept - neokonceptualizam
Neokonceptualna umjetnost je zbirni naziv za neoekspresionizam, simulacionizam i post-pop art. Ukazuje na odnos konceptualne umjetnosti krajem 60.-ih i tokom 70.-ih godina s postmodernizmom 80.-ih. Karakteriše je: (1) razvijanje neslikarskih modela prikazivanja i izražavanja koji proizilaze iz formalno lingvističkih i semiotičkih istraživanja konceptualne umjetnosti i dominacije masovnih medija u kulturi postmodernizma, (2) interes za socijalne, političke i tržišne nivoe djelovanja i funkcionisanja u umjetnosti i kulturi. Cilj ovog rada nije samo stvaranje umjetničkih djela nego istraživanje i analiza uslova nastajanja umjetničkog djela, odnosa umjetničkog djela i lingvističkih ili semioloških jezika kulture i funkcionisanja umjetnosti u svjetovima kulture i ideologije. Rad karakteriše proboj likovne prakse, društveni eksces i emancipacija umjetničke prakse, transformacija likovno-oblikovnog rada u intelektualni, egzistencijalni i istraživački rad. Ab intestato (lat. bez testamenta) kao koncept je primarni fokus rada, zasnovan je na istraživanju istorije moje porodice kao i na sjećanje iz ranog djetinjstva. Porodica je centar interesovanja za moje radove, a umjetnost sredstvo pomoću kojeg u obliku slika, ready-made, performansa i sličnih vrsta medija reflektujem svoj stav ili odnos prema porodici. Intestatsko nasljeđivanje – vodi računa o interesu porodice, kompromis između volje ostavioca i onih koji nakon njegove smrti ostaju da žive, prenošenje imovine, kulta, socijalnog statusa s jedne generacije na drugu. Stvari koje nasljeđujemo bez testamenta su uglavnom nematerijalni segmenti kao što su kultura, tradicija, genetika, itd. Ove elemente nasljeđujemo s voljom ili bez ali oni su uvijek dio nas. Bitan je eklektični spoj misticizma, ideološkog aktivizma i lingvističko-semiotičkog formalizma realizovan postupcima dematerijalizacije umjetničkog djela, dokumentovanja i analitičkog teoretskog istraživanja. Tipičan umjetnički rad je papir s tekstualnim i fotografskim predlošcima u funkciji autorefleksivne analize: (1) duhovnih odnosa članova grupe, individualnog doživljaja, arhetipskih simboličkih sistema iz istorije, (2) vrijednosnih, ideoloških i značajnih aspekata i (3) jezika umjetnosti posredstvom formalnih modela.4 Sljedeći radovi izravno pokazuju svoju vizuelnu i konceptualnu strukturu. Suština koncepta je u intimizmu, određenim situacijama, porodici i suštinskim odnosima. Koncept slikarstva postavljen je u središte. Odnosi porodične intime u radu se povezuju sa univerzalnim i opštim uslovima postojanja u vremenu. Rad postavlja suštinska pitanja o egzistenciji umjetnika i aktuelnom socijalnom odnosu u modernom društvu. Antropološkom umjetnošću nazivaju se metajezička istraživanja aktuelnih socijalnih kulturoloških odnosa, situacija i zajednica u modernim društvima, odnosno, bavljenje socijalnim statusom modernog čovjeka. -
OSTRAKIZAM U ŠKOLI I VASPITNI STILOVI RODITELJA
Magistarski rad -
СРЕБРЕНИЦА И ОКОЛИНА (1992–1995)
Магистарски рад -
Социолошко-теоријски аспекти спортских активности у Црној Гори
2018-10-15T10:02:13.859Z -
Fenomen tragičkog kod Grka
Master rad -
Autonomno učenje u nastavi njemačkog jezika kao stranog u osnovnoj školi-eksperiment sa paralelnim odjeljenjima
U ovome radu prikazaćemo kako da učenici preuzmu odgovornost za vlastito učenje, da vrše stalnu evaluaciju sadržaja, metoda i uspjeha svog učenja te da učenje postane sastavni dio njihovog života. -
Aspekti pijanizma u ciklusu "Godine Hodocasca" Franca Lista
Дјело „Године ходочашћа“ представља збирку од три књиге циклуса за соло клавир Франц Листа. Овај циклус се сматра ремек дјелом и сажетком Листовог музичког стила, прати готово читав његов стваралачки развојни пут, представља синтезу његовог цјелокупног умјетничког рада и на најбољи начин илуструје многостраност његове личности. Својим иновативним рјешењима у погледу форме, стила и хармоније, Лист је оставио јединствен печат и допринос развоју музичког покрета романтизма. Франц Лист је био једна од централних умјетничких личности епохе романтизма, а може се рећи у одређеном смислу и визионар музике XX вијека. Иако су шира публика ранијих генерација, па чак и неки музиколози, врло често непотребно наглашавали његов бурни живот, путовања и љубавне афере, у сјену је падала суштинска теза – да се ради о генијалном умјетнику, великом хуманисти и добротвору, те интелектуалцу који је скретао огромну пажњу свих слојева друштва свог времена својом необичном и харизматичном појавом, те до тада незамисливим (како он сам каже „трансценденталним“) нивоом извођаштва. Он је био активан истраживач и, у одређеном смислу, иноватор на пољу музичког стваралаштва, али и један од отаца савремене пијанистичке педагогије, чији су ученици генерацијама након њега преносили његов приступ извођаштву, стваралаштву и педагогији. Рођен је 22. октобра 1811. године у мјесту Доборјан (Doborján), које је до 1920. године припадало Мађарској, а данас као Раидинг (Raiding) припада Аустрији. Прва знања везана за музику добио је од свог оца Адама Листа. Већ са девет година је имао своје прве концерте и публику је одушевљавао својим умјетничким темпераментом. На темељу исказаног талента је добио стипендију за школовање у Бечу гдје је похађао часове клавира код чувеног педагога Карла Чернија (директног ученика Лудвига ван Бетовена) и часове композиције код Антонија Салијерија. 1823. године, Лист се преселио у Париз. Током овог периода је дошао у контакте са многим водећим интелекуталцима, писцима и сликарима тог доба, укључујући, између осталих, и Виктора Игоа, Хајнриха Хајнеа и Алфонса де Ламартина. Инспирисан појавом неколицине генијалних композитора и пијаниста свог времена, а посебно виртуозом на виолини Николом Паганинијем, Лист је2 постао одлучан у намјери да клавирско извођаштво, тј. комплетан пијанизам подигне на дотада незамислив ниво. Париз почетком XIX вијека преузима титулу европске престонице културе, а највећи генији тог времена долазе да живе и стварају у њему (у то вријеме најчувенији прије Листа били су Сигизмунд Талберг и Александар Драјшок). Управо та генерација пијаниста ријешила је неке од највећих изазова пијанистичке технике свог времена и подигла извођачки ниво до дотад незамисливих висина. Листова снага и способност да се издвоји у оваквом друштву састојала се у потпуном мајсторству овладавања свим аспекатима клавирске технике коју су његови савременици гајили. Од 1837. године, Лист је више пута пропутовао читаву Европу градећи једну од најфасцинантнијих музичких каријера у историји. Процјењује се да је у овом периоду Лист одржао преко хиљаду концерата. У међувремену, на приватном плану дешавају му се велике промјене - након прекида дугогодишње везе са грофицом Мари Д`Агу са којом је добио троје дјеце, Лист се сели у Вајмар гдје прихвата радно мјесто диригента и вође оркестра. Присуство најчувенијег музичара свог времена је привукло огроман број музичара, младих талената и ентузијаста за музику, што од Вајмара ствара престоницу њемачке културе, какву је Вајмар представљао за Гетеовог времена. Лист у Вајмару ствара своја најзрелија и најчувенија дјела у периоду између 1848. и 1861. године. Организовао је фестивале, руководио симфонијским оркестром, писао музичке чланке, радио као педагог, пијаниста и диригент. Крајем 1861. године, након смрти сина и кћерке, Лист се преселио у Рим гдје се заредио, примивши прва четири нивоа заређења, те је компоновао претежно духовну музику. Неколико година касније, Листа зову у Вајмар и Будимпешту да одржи клавирске мајсторске курсеве, што он и чини те до краја живота живи на релацији Рим – Вајмар – Будимпешта, настављајући оно што је сам назвао „троструким животом“. Његово дјеловање утиче на оснивање музичке Академије у Будимпешти која и данас носи његово име, а прво сједиште Академије било је управо у његовој кући. Умро је у Бајројту (Bayreuth) у Њемачкој, 31. јула 1886. године. Лист је био зачетник нове епохе клавирског израза и творац савременог пијанизма. Проширио је хармонски језик свог времена до крајњих граница, утирући пут композиторима који су долазили иза њега (Дебиси, Равел, Рахмањихов, Барток, Бузони и многи други). Први је увео праксу солистичког концерта – реситала, тзв. „музичког монолога“, на којем солиста наступа сам изводећи програм напамет. Његов непревазиђени3 таленат за импровизацију га води ка стварању форме парафразе, реминисценције, фантазије на одређене теме – варијационе форме која се базирају на популарним темама разних оперских и симфонијских дјела, али и традиционалних мелодија. У жељи да велика дјела музичке литературе приближи што ширем кругу музичких љубитеља (обзиром да у то вријеме није било медија, носача звука, нити било којег другог начина промовисања музичке литературе осим концерта), он ствара огроман број клавирских транскрипција симфонијских, оперских и камерних дјела чувених свјетских композитора. Један је од пионира програмске музике, нове умјетничке форме у музичком стварању у којој се преплићу елементи музике, књижевности и визуелне умјетности. Створио је симфонијску поему – једноставачно оркестарско дјело које има програмски карактер. Инспирацију за своја дјела Лист врло често налази у литерарним садржајима тражећи тематику у којој има стварне или симболичке сродности са његовим животом и романтичном природом. Међутим, највећи значај у његовом комплетном опусу има његово оригинално стваралаштво за клавир: циклуси Године ходочашћа, Трансцеденталне етиде, Мађарске рапсодије. С обзиром на то да је Лист зачетник монотематизма, посебно мјесто у његовом опусу припада Сонати у ха-молу. Поријекло монотематизма се може довести у везу са његовим филозофско - религиозним погледима на свијет, односно његовом склоношћу ка неоплатонистичком идеализму, а његово интересовање за литерарно и филозофско стваралаштво (Платон, Паскал…) указује на дубље изворе његовог надахнућа. -
Психолингвистичка анализа проблема оганизације језичких јединица
Предмет истраживања овог рада јесте психолингвистичка анализа процеса настанка индивидуалног говорног исказа у писаном облику са емотивном подлогом корисника језика, а који је настао као посљедица или реакција на одређену ситуацију. -
Percepcija zlostavljanja učenika i medijacije u školama Republike Srpske
Zlostavljanje i zanemarivanje djece nije problem samo porodice ili pojedinca, već problem šire lokalne zajednice i društva u cjelini. -
Analisi di tre traduzioni del romanzo Prokleta avlija di Ivo Andrić
U radu se analiziraju tri prevoda romana Prokleta avlija Ive Andrića. Cilj istraživanja je izvršiti lingvističko-prevodilačku analizu sljedećih aspekata: toponima, antroponima, ličnih imena, turcizama, arhaizama, nepromjenljivih vrsta riječi i pojedinih rečenica. -
Analiza potencijala sinergije izmedju pocetne nastave solfedja i gitare
U ovom radu smo identifikovali probleme vezane za početnu nastavu solfeđa i gitare: kroz analizu nastavnih planova i programa za solfeđo i gitaru, upoređivanje udžbenika za ova dva predmeta i analizu podataka dobijenih kroz intervjue sa nastavnicima gitare i solfeđa. Sa aspekta važećih nastavnih planova i programa i činjeničnog stanja u nastavnom procesu može se zaključiti da nema istinske obostrane korelacije između dva predmeta. Posljedica toga je da nema ni sinergije između nastave solfeđa i gitare. S druge strane, kroz predstavljanje savremenih udžbenika za gitaru, iznijeli smo i neke od nastavnih pristupa koji se ne koriste dovoljno ili uopšte u našim muzičkim školama. Riječ je o primjeni improvizacije, muzičkog stvaralaštva, harmonske pratnje kao i sviranja i pjevanja jednih te istih vježbi na oba predmeta. Osim toga, predložili smo neke od elemenata iz nastavnog procesa solfeđa, provjerenih na sopstvenim časovima gitare i solfeđa, među kojima su istovremeno solmiziranje i sviranje poznatih melodija po sluhu, transpozicija poznatih melodijskih paterna, jedna zabavna i brza vrsta sviranja s lista ispremetanih pasaža ili fraza muzičkog komada, koje nastavnik svira učeniku, a on ih prepoznaje, solmizira i na kraju svira. Kroz takav nastavni proces učenici imaju priliku da rade sa samim zvukom i zavise od njega mnogo više nego od notacije, što je slučaj sa nastavom solfeđa. Uz to, dati su prijedlozi kako raditi na muzičkom stvaralaštvu, slušanju muzike, višeslojnim ritmovima, početnim časovima gitare i kako individualizovati časove solfeđa. Ovi prijedlozi bi vodili boljim rezultatima jedino kroz saradnju nastavnika solfeđa i gitare u pripremanju časova i izboru metoda. Na ovaj način bi učenje instrumenta počinjalo od zvuka, a ne od zapisa, od muzike, a ne od notacije, od iskustva, a ne od objašnjenja, poštujući tako naš smjer nastave: od zvuka ka notaciji i tek onda ka teorijskom objašnjenju. Zaključujemo da bi ishod ovakvog pristupa bila sinergija između dva predmeta pa tako i veći stepen muzičke kompetencije. -
Информационе технологије у настави енглеског језика приликом усвајања вокабулара
Овај мастер рад има за конкретан циљ да укаже на битну улогу информационих технологија када је у питању развој, модернизација и рационализација образовања. -
KAKO ADOLESCENTI ODLUČUJU O SVOM BUDUĆEM ŽIVOTNOM POZIVU
MAGISTARSKI RAD