Snovidjenja Slike misaonog toka i plutajuce aluzije

Већ дуже вријеме безуспјешно настојим започети са писањем овог мастер рада. Оно
што ми је на самом почетку створило одбојност јесу правила по којима би се морао
писати овакав рад, а то је управо оно што разара и тјера ме на вјечиту борбу против
шаблона и свега што је наметнуто у умјетности. Трагајући за каквим таквим
компромисом (ако га је уопште могуће пронаћи) настали су ови редови...
Умјетност је слобода и ништа мање од тога, па зашто је онда потребно објашњавати?
Коме? Да ли ономе који и након гомиле објашњења неће размишљати на начин који смо
жељели или ће га нечије објашњење само удаљити од љепоте стварања? Нисмо ли о
томе требали ћутати? И није ли то најсуптилни начин да се у ономе који посматра
пробуди жеља да и сам учествује? Понекад ми се чини да се ни од једног позива не
очекује толико објашњења као код умјетника. Та силна потреба да се умјетност
демистификује, да се што више приближи широким народним масама доводи до
омаловажавања исте. На неки чудан начин се омаловажавају и они којима је то наводно
објашњење потребно. Вјерујем да је сваки човјек у стању да осјети умјетност (било да
се њом бави или не) али на свој начин и зашто би се то морало подударати са оним што
је умјетник осјећао стварајући своје дјело. Једно и друго гледиште може бити исправно
и умјесто што се негирају они се просто надопуњавају. На крају, бићу искрен, чест је
случај да умјетник када прочита критику неког историчара умјетности о свом дјелу,
више ни сам не зна шта је насликао. Било како било, покушаћу ето отворити ум и за ове
нове димензије.

oai:fedora.unibl.org:o:334

Пронађите сличне уносеtext

Пронађите сличне уносе2018-04-11

http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/2.0/at/legalcode